Шетња лепотама и чудима света

7 светских чуда природе

Розе језеро Ретба

·         У Африци, северо-источно од Дакра у Сенегалу, налази се једно од чуда природе које привлачи пажњу целог света.

·         Реч је о језеру Ретба, тзв. Милкшејк језеру. Овај псеудоним добило је по својој карактеристичној розе боји, које не би било да језеро нема високу концентрацију соли која иде и до 40% и због које су у великом броју настањене зелене алге – Dunaliella salina.

·         Со помаже развоју овог организма па тако ова алга под утицајем соли производи црвени пигмент који апсорбује и користи сунчеву енергију.

·         Сличност са Мртвим морем је у томе што се купачи могу слободно опустити без страха да ће потонути, док је разлика у томе што у Мртвом мору нема живих бића. У језеру Ретба алге обожавају своје станиште.

·         Ради заштите, радници који експлоатишу сол и купачи морају се намазати заштитним слојем које чува тело од превелике концентрације соли.

Гренланд – највеће острво на свету

·         Гренланд је највеће острво на свету, а део је Северне Америке. Окружују га Атлантски и Северни ледени океан.

·         80% површине Гренланда је прекривено ледом чија је просечна дебљина 1500 метара. Обала је врло разуђена и дуга је око 39.315 километара. Ту и живи већина становника.

Хуангшан – жута планина

·         Кинеска Жута планина заправо је крајолик из маште. Имате осећај као да сте ушли у кинеску слику која приказује високе литице и квргава стабла.

·         Вертикални камени зидови издижу се из меких набора магле и облака. Жута планина налази се јужно од реке Јангце. Сама планина сачињена је од 72 врха.

·         Три највиша врха налазе се на висини изнад 1800 метара, а то су Лианхуа Фенг (Врх лотосовог цвета), Гуангиминг (Врх сјаја) и Тианду Фенг (Небески главни врх).

                                   

                           

   

    

Кракатау

На месту вулканске ерупције од које је погинуло 36.000 људи, из мора је изашло ново острво. Мрачна, потмула тутњава почела се ширити сс изненађујуће лепог индонезијског острва Кракатау у мају 1883.

Неколико месеци касније тутњава је постала још гласнија. Бродови који су овуда пролазили извештавали су о експлозијама које су биле толико гласне да су им пуцале бубне опне. Густ облак дима проширио се небом и замрачио цело подручје на неколико дана. Бродови су били затрпани, а морнари су морали у мраку лопатама да скидају вруће блато и пепео удишући загушљиви ваздух пун сумпора.

Море се уздизало у таласима необичног облика, а како су ударали у обале Јаве и Суматре тако су настајали огромни  таласи који су се преливали преко обалских насеља.

У то време се догодила једна од највећих експлозија на Кракатау икад забележена. Звук се чуо у Аустралији, на удаљености од 3500 km. Острво се урушило само у себе и претворило у прашину. У ваздух је отишло више од 19 квадратних километара материјала, а облак се подигао увис око 80 km, а затим је годинама кружио око Земље.

Погинуло је 36.000 људи. Уз ерупцију, настајали су и цунамији, који су били виши и од 40 метара кад се вулкан урушио, и уништили 163 села на обалама.

Геотермални извори (извори вруће воде)

Извори вруће воде или геотермални извори су извори воде чија је температура виша од околне, загрејана у Земљином подземљу. То су воде загрејане геотермалном топлотом из Земљине коре.

Овакве воде је веома лако приметити у природи, посебно кад је температура околног ваздуха ниска, јер тада површинску воду надвије велики облак паре.

Ове воде имају и лековито дејство због велике количине отопљених соли и минерала.

Ови извори су заиста вредни дивљења.

Кратер Нгоронгоро

Одвојен од равнице која га окружује, овај велики вулкански кратер је високи рај у ком живе многобројне врсте животиња.

Ова природна Нојева барка је ретка геолошка појава која се налази у источном огранку Долине великог јарка, раседа у Земљиној кори који пролази кроз Африку, од Мозамбика до Сирије.

Заогрнуте густом вегетацијом, стрме падине овог древног угашеног вулкана на северу Танзаније ничим не указују шта се налази унутар њих. С руба кратера пружа се поглед који оставља без даха. Тло се нагло спушта у магловити понор, на чијем дну је обликован тањир различитих боја.

Ово место се може похвалити једном од највећих концентрација животиња у Африци. Процењује се да на дну кратера које прекрива површину од око 260 квадратних километара живи 30 хиљада животиња. Има више од 50 животињских врста и више од 2000 врста птица. Вода, које овде има и у сушном периоду, омогућава живот.

Кали Гандаки

Река која извире у мало познатој земљи, издубила је најдубљу долину на свету између највиших врхова Хималаја.

Много старија од Хималаја, река Кали Гандаки, која тече између њених највиших врхова скупљала је воду са тибетанских висоравни и потом је вијугала кроз благе брежуљке. Док су се планине дизале у вис због сударања плоча у Земљиној кори, река Кали Гандаки и даље је пролазила својим древним током.

Вода је дубила тло док су се планине и даље уздизале, па је њена долина постајала све дубља. На месту на ком река пролази између планина Анапурне и Даулагири, које су обе више од 8000 метара, река тече кроз најдубљу долину на свету.

Порт Кемпбел

Океанске олује и велики таласи направили су самостојеће морске хриди од пешчаних литица на југоисточној обали Аусталије. Ове хриди су се одупрле ударању неуморног мора које траје већ хиљадама година, док су се стене око њих поступно трошиле.

Данас стоје сами, као усамљени знаци на месту некадашње обале. Огромни таласи и даље ударају у литице и мењају њихов облик. Литице се протежу 32 km дуж обале и популарно су туристичко одредиште. Дуж обале Порт Кемпбелла, која је проглашена националним парком, из океана се нагло уздижу камена острвца различитих облика.

Неки изгледају као клинови, неки као хриди, димњаци или лукови. Ако их спојимо као тачкице у задатом цртежу, добићемо изглед обале која данас више не постоји.

Анђеоски водопади

Са висине, готово под облацима, читава река се слива с врха тамноружичасте стене и обрушава се дубоко доле у долину рексплодирајући  међу камењем реке Чурун.

Ови највиши слапови света смештени су у Венецуели у Јужној Америци. Сами слапови високи су 979 метара, што је готово 18 пута више од слапова Нијагаре. Ток, међутим, ни у ком случају није уједначен. За време кишне сезоне, са дна слапова прска вода која натапа широко подручје шуме.

Али,  током сушних периода смањена количина воде може се распршити у маглу пре него што стигне до реке. Тада се открива огроман амфитеатар око слапова који је издубило оштро ударање воде током хиљада година.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s